Позитивные изменения. Образование. Школа будущего. Тематический выпуск, 2022 / Positive changes. Education. The school of the future. Special issue, 2022

Редакция журнала «Позитивные изменения», 2022

Тематический выпуск «Образование. Школа будущего», – новый проект научно-популярного журнала «Позитивные изменения». Он объединил материалы, в которых эксперты и исследователи делятся своим видением того, какой может стать Школа будущего. Речь не идет о футуристическом сценарии в духе «когда мы все улетим на Марс». Мы определили Школу будущего, скорее, как идеальный вариант образовательного учреждения, который в ближайшем времени должен прийти на смену традиционной школе. И главное – фундамент Школы будущего может закладываться уже сейчас, в рамках любого уже существующего проекта как государственной, так и частной школы. Большая часть материалов тематического выпуска основана на исследовании, проведенном Фабрикой позитивных изменений весной 2022 года. Экспертный опрос, кабинетное исследование, анализ кейсов позволили выделить важные характеристики, которые, вероятно, сложно будет игнорировать при построении любой организации общего образования в ближайшем будущем.

Оглавление

* * *

Приведённый ознакомительный фрагмент книги Позитивные изменения. Образование. Школа будущего. Тематический выпуск, 2022 / Positive changes. Education. The school of the future. Special issue, 2022 предоставлен нашим книжным партнёром — компанией ЛитРес.

Купить и скачать полную версию книги в форматах FB2, ePub, MOBI, TXT, HTML, RTF и других

Экспертные мнения / Expert Opinions

Школа будущего — школа про жизнь и среда возможностей. Интервью с Анной Высоцкой

Наталья Гладких, Иван Смекалин

DOI 10.55140/2782–5817–2022–2-S1–14–21

Каждый родитель хочет для своего ребенка самого лучшего, в том числе — дать ему хорошее образование. По данным исследования онлайн-школы для детей и подростков Skysmart, только 55 % опрошенных родителей в целом удовлетворены уровнем школьного образования. Основная причина недовольства — отсутствие индивидуального подхода к ребенку. На помощь родителям в выборе лучшей школы приходят образовательные консультанты и коучи. Редакция журнала «Позитивные изменения» поговорила с Анной Высоцкой, нейропсихологом и экспертом в области образования, на счету которой свыше 1000 консультаций в год для родителей по выбору школы.

Анна Высоцкая

Наталья Гладких

Кандидат психологических наук, ведущий эксперт Центра технологических инноваций Института социально-экономического проектирования НИУ ВШЭ

Иван Смекалин

Аналитик Фабрики позитивных изменений

С какими запросами родители чаще всего обращаются к вам, как к консультанту?

Я могу процитировать самый популярный запрос: «Помогите найти школу, которая поможет моему ребенку самостоятельно поступить в престижный вуз». И редко, кто приходит с запросом «школу, где будут растить личность». Про это иногда говорят, но запроса такого нет. Одним словом, академические знания находятся в фокусе интересов большинства родителей. Мне кажется, в нашем ценностном поле наблюдается существенный сдвиг в сторону академических навыков. Прежде всего, я это связываю с тем, что сейчас с рынка уходит бесплатное образование. Абитуриенты должны сильно конкурировать за получение бюджетного места в вузе. Принять же неизбежность грядущих трат и закладывать их в процессе взращивания ребенка мы пока не готовы. Соответственно, у родителей очень много тревоги, связанной с тем, смогут ли они обеспечить детям достойное высшее образование.

На ваш взгляд, какие знания, умения, навыки нужно развивать ученику сейчас, потому что они понадобятся в ближайшем будущем?

На мой взгляд, Школа будущего должна заботиться о здоровье ребенка в первую очередь. Это то, что сейчас вообще отсутствует — культура ментального и физического здоровья. Я только в одной школе встретила, по крайней мере, озвученный подход к управлению своими ресурсами здоровья.

Начинать, конечно, нужно с физического здоровья: кто ты, что ты, как работает твое тело, что такое здоровый сон, еда и общение. Где-то это вводится наметками в виде каких-либо курсов эмоционального интеллекта или мастерских общения. То есть кто-то что-то делает, но сказать, что это серьезно внедряется, нельзя. Потому что это очень сильно завязано на инфраструктуру.

Какая инфраструктура должна создаваться для школы здоровья?

Школа должна располагать интересными рекреационными зонами, спортивными залами, комплексами 3D-физкультуры, сенсорными комнатами. Сейчас очень много детей, восприимчивых к сенсорной перегрузке, детей с РАС, которым нужны такие пространства. Это история про то, чтобы ребенок мог учиться, вне зависимости от того, хочет он или нет дружить со своим телом.

Я говорю не только про физическую культуру, но и про культуру здоровья. Прекрасно, когда в школе, например, дети могут учиться готовить. И не просто готовить, а еще узнавать про особенности приготовления пищи. Но опять-таки цельно я это нигде не видела. Где-то есть мастерские, кухни, дети учатся готовить, но, например, они не понимают, зачем, что это, не изучают химический состав еды. В общем, школа должна быть про жизнь.

Что вы можете сказать про учителей будущего и роль школы в целом?

Учитель уже не является единственным носителем знания. Хороший учитель должен постоянно меняться позитивно. Но часто учителя не успевают. То есть, они просто все время воспроизводят какой-то опыт, который они накопили. И бывает так, что даже в дополнительном образовании ребенок может получить знания быстрее и эффективнее. А главное, в удобном ему темпе.

Школа будущего должна заботиться о здоровье ребенка в первую очередь. Это то, что сейчас вообще отсутствует — культура ментального и физического здоровья.

А что же тогда школа должна делать? Ей остается создавать смыслы. Так как сейчас жизнь очень уплотнилась. Родители не успевают в этой объективной реальности много вкладывать в своих детей, передавать им опыт, взращивать, передавать культуру. Здорово, если школа разделяет ценности семьи. Поэтому основной блок — это то, что я называю «школа здоровья» — это все, что связано с культурой. Туда входит все: физическая культура, культура общения или эмоциональный интеллект, психогигиена и осознанность.

Чего еще не хватает современным школам?

Как ни странно, творчества, которое мы понимаем в широком смысле — живопись, музыка, скульптура, архитектура. О чем всегда говорят наши соотечественники, которые поехали, например, учиться в британскую школу: «Мой ребенок никогда не рисовал, а тут теперь шедевры выдает». Потому что есть, во-первых, оснащение для этого и, во-вторых, есть классные педагоги, которые могут любого человека научить. Также хорошая школа должна быть технологичной, прикладной. Ребенок должен иметь возможность воплотить свои идеи в реальности. И, конечно, речь идет не о фартуках и прихватках. Если то, что ты можешь сделать, строго регламентировано — это очень далеко от реальности.

Это как с ИКЕА: можно читать инструкцию, а можно просто начать собирать табуретку и по ходу дела смотреть. Мне кажется, что сейчас дети, если они сами руками ничего не сделали, не так хорошо концентрируются на материале. Поэтому школа должна быть в этом плане, на мой взгляд, практико-ориентированной. В принципе, я ничего нового не говорю. Потому что в обычной западной школе это все есть, просто у нас появляется позже.

Современные дети очень много работают с приложениями, где можно что-то быстро пропускать, переходить на другие уровни, идти в своем темпе. Может ли Школа будущего работать как обучающее приложение?

Мне кажется, должна быть какая-то история с вариативностью, чтобы ребенок мог себе выстраивать скорость и уровни прохождения материала. В некоторых школах это уже есть.

Сейчас из-за того, что у всех детей очень разный дошкольный опыт, они приходят с очень разным уровнем на момент начала обучения. Есть дети, которые когнитивно перегружены, у них уже голова кипит. Есть дети, которые только-только выучили алфавит. Плюс, есть дети с дисграфией, дислексией. Сейчас очень много тех, у кого есть трудности с обучением, кто с трудом работает с текстовой информацией. В этом плане для меня идеальная школа — не школа, которая отберет самых лучших детей, дав им кучу тестов на входе, а школа, которая скажет: «О'кей, приходите». Просто «приходите», все. И дальше, протестировав ребенка, поработав с ним, выстраивается некоторая траектория обучения.

Как это выглядит на практике?

Предположим, есть поток. В нем дети делятся все время на две подгруппы или даже на три, если школа позволяет себе финансово содержать такой штат. То есть, вместо трех маленьких классов по 12 человек у нас один класс, но подгруппы по 12 человек. Есть подгруппа, в которой дети идут с опережением программы, есть подгруппа, где все стандартно, и подгруппа, где, допустим, детям сложно дается овладение пространственными представлениями и математикой, в частности. И в такой подгруппе мы вводим коррекционные моменты: работаем с дидактическим материалом, берем игровые пособия, даем наглядные опоры.

Или, например, русский язык. Есть ребята, у которых есть лингвистическое чутье, тогда просто идем с ними по хорошей программе в быстром темпе. Есть дети с дисграфией, с дислексией, тогда их ведет логопед. И ребенок может по математике быть в группе углубленного изучения, а по русскому — в группе детей с дисграфией и дислексией. А какой-то ребенок везде идет в топ-группах.

И, таким образом, дети учатся вместе. То есть фактически вместо трех классов есть уровни для каждого из основных предметов. А есть уроки, на которых дети объединяются вместе в один большой класс, вместе делают какие-то проекты, вместе общаются. Но в начальной школе я этого не видела, только в средней школе. И то, это не совсем так реализовано. Я уверена в том, что образование должно стать индивидуальным (а по сути, оно уже таковым и является, если посмотреть на взлет института репетиторства, тьюторства). Но только как соединить индивидуальный трек с необходимостью социализироваться и общаться с детьми? Наверное, Школа будущего — это и есть попытка соединить коллективную деятельность с индивидуальным академическим маршрутом.

Идеальная школа — не школа, которая отберет самых лучших детей, дав им кучу тестов на входе, а школа, которая скажет: «О'кей, приходите». И дальше выстраивается некоторая траектория обучения.

Вы описали три больших блока в образовательной программе школы будущего: академическую часть, творчество и здоровье. И достаточно подробно рассказали про академическую — уровневость учебного процесса. Какие особенности бы были у двух других компонентов — здоровья и творчества?

Здесь тоже не уйти от вариативности. Например, в блоке «Здоровье» необходимы разные виды нагрузок, чтобы дети могли попробовать в первом триместре по два-три урока каждого вида нагрузки, познакомившись со всем, что есть. Йога, футбол, элементы гимнастики, акробатики, причем для мальчиков и для девочек. В дальнейшем дети бы так же разделились на подгруппы, в зависимости от того, кто чем хочет заниматься. Другими словами, есть вариативность: пробуй разное, выбери что-то свое. Дети должны уметь себе задавать вопрос: «Что я хочу?» Конечно, на этом этапе родители и тьюторы помогают, если ребенок не может или не хочет выбирать.

Блок управления своими ресурсами — это некая история в виде мастерских, практик. Микс гуманитарных наук: этика, практическая психология, осознанность. Для того, чтобы быть эффективным, мы должны свою психоэмоциональную сферу понимать, уметь ею управлять.

Родители приходят и говорят: «Как мне ребенку сказать, чтобы он не напрягался?» А есть, например, практики медитаций для детей, которые давно описаны и практикуются в некоторых западных школах.

И тема с творчеством. Я бы здесь тоже давала возможность попробовать разное, потом выбирать, чем ты хочешь заниматься, в какой мастерской и над каким проектом ты хочешь работать.

Анна, как вы думаете, почему к нам не приходят модели из-за рубежа, кроме международного бакалавриата?

Это все приходит, просто приходит только сейчас. Но упирается все в отсутствие достаточного количества площадок, которые бы позволили это реализовать. И, наверное, нет управляющих, которые в этом бы разбирались. Мы думаем так: сейчас мы просто возьмем хороших опытных учителей, «схантим» их из государственных школ или из частных, возьмем программу посильнее, и все будет круто. А хорошие педагоги могут быть только в русле какой-то концепции, которая у нас давно разрабатывалась. Например, есть концепция развивающего обучения, которая появилась в Советском Союзе в 1960-х годах. Сейчас она переживает второе рождение.

Мне кажется, что все родители хотят чего-то большего, но по факту всех волнует только сдача ЕГЭ. Ребенок должен поступить в вуз (особенно, мальчик).

Когда я общаюсь с директорами школ, они все говорят, что негде брать педагогов, которые умеют преподавать по этой программе. Получается, все упирается в то, что ты можешь создать школу, спроектировать интересное пространство, но кто туда придет преподавать?

К вопросу о концепции развивающего обучения. Сейчас, в свете происходящего, как вы ее оцениваете?

Я считаю, что это интересно. Она должна тоже развиваться, перерабатываться. К ней много всяких претензий. Там все упирается в то, что концепция развивающего обучения может быть хорошо реализована только человеком, который очень хорошо понимает, что такое развивающее обучение. То есть, это не просто методика, которую ты дал, и человек стал делать. Выясняется, что таких людей очень мало. Потому что, во-первых, в оригинале это должно быть предметное обучение, собственно, о чем я говорила, русский и математика — разные учителя, каждый работает со своим потоком. Где их взять?

У нас почти нет отдельно словесников и отдельно математиков. Все упирается в отсутствие людей.

Понятно, что если нет предложения — нет спроса, а работает ли наоборот? Если будет такая школа открыта, по финской модели, например, насколько она будет востребована, если будет реализована в России так, как в Финляндии?

Если она будет реализована грамотно, то дальше все упирается в цену. Большинство моих клиентов, возможно, у меня не такая репрезентативная выборка, но в целом люди озвучивают комфортную стоимость обучения до 100 тысяч рублей. 100 тысяч — это какой-то такой водораздел. Это сейчас, с учетом нынешнего курса. Когда-то, два-три года назад люди говорили: «50 — потолок».

Насколько родители готовы к пониманию того, что ЕГЭ — не единственный ориентир качества образования ребенка в школе?

Очень маленькая прослойка. Вот это надо как раз исследовать. Мне кажется, что все хотят чего-то большего, но по факту всех волнует только сдача ЕГЭ. Ребенок должен поступить в вуз (особенно, мальчик).

Что чаще всего говорят родители дошкольников, какой у них запрос?

Чаще всего они говорят: «Мы хотим, чтобы у ребенка не убили мотивацию к учебе». А еще лучше: возбудили мотивацию к учебе, чтобы ребенок с горящими глазами бежал, познавал новое, развивался. Но при этом мог поступить в хорошую сильную школу. Это тоже про ЕГЭ, чтобы он не растерял академические навыки. Я все время объясняю, говорю: «Понимаете, поступление в хорошую школу в том виде, которое в наших реалиях существует, — это просто спортивный конкурс. Поэтому к нему надо готовиться». Все, как в спортивных соревнованиях. Ребенок может не обладать выдающимися когнитивными способностями, и родителям сложно это принять. Возможно, ребенку просто не надо поступать в такую школу, он будет учиться спокойно на своем уровне.

Недавно мы говорили с одной мамой, которая приехала из Ирландии, она хотела найти своим детям здесь начальную школу, 1–2 класс. Она говорит: «Слушайте, мы когда приехали в Ирландию, нам сказали — вы просто ходите в школу. Просто тебя записывают, и ты ходишь. Все нормально, язык выучат, учиться будут». Все. И дети как-то учатся. Она говорит: «Здесь мы пришли в школу с английским уклоном, это старая частная школа, а нам говорят: у вас с русским языком не очень, давайте вы пока с репетиторами позанимаетесь дома, подтянете язык и придете к нам через три месяца на тестирование». То есть у нас есть такой момент, что не школа для человека, а человек для школы. Поэтому, как только у ребенка возникают какие-то особенности, школа начинает нервничать.

То есть мы можем говорить о том, что Школа будущего — это инклюзивная школа?

В принципе, да, инклюзивная школа. Если у школы будет свое ресурсное отделение — это вообще прекрасно. Ресурсное отделение — это штат нейропсихологов и логопедов. Например, в школу приходит ребенок с РАС, он может учиться индивидуально. Ему составляют расписание, допустим, у него первые два урока индивидуальные. Потом на какие-то уроки приходит в класс. То есть ресурсное отделение — это просто некая команда специалистов, несколько кабинетов в отдельном блоке, где дети могут заниматься индивидуально или в мини-группе по два-три человека.

У нас есть такой момент, что не школа для человека, а человек для школы. Поэтому, как только у ребенка возникают какие-то особенности, школа начинает нервничать.

Если сравнивать разные образовательные модели, то по каким критериям это можно было бы сделать?

Содержание образования, то есть блоки, из которых это все строится. Знания, умения, навыки, предметное содержание. Наверное, характеристика коллектива, то есть, кто школу наполняет, как они туда попадают. Корпоративная культура, какая она — демократическая, авторитарная? Стили общения между учениками и учителями — это больше коучинговая позиция или говорящая голова? Коучинговая позиция, конечно, предпочтительнее здесь, если все учителя как-то еще детей поддерживают, мотивируют.

Наверное, стили взаимодействия с родителями, обратная связь, коммуникация. Есть школы, где это вообще не принято.

Система оценивания — какое там оценивание? Вариативность — тоже одна из историй. То есть, насколько школа может быть гибкой, насколько она может под ребенка подстраиваться.

К какой образовательной модели ближе Школа будущего — финской, азиатской, международный бакалавриат?

Мне кажется, она ближе к какой-то скандинавской модели, финской, в частности. Это исключительно то, что я про это знаю, сидя здесь, внутри такой школы я не была. То есть это модель европейской школы, которая говорит: «Вот вам среда с возможностями, но в рамках одной школы ты можешь по-разному эти возможности брать. Если ты одаренный, хорошо, мы тебе выстроим трек. Если у тебя есть какие-то трудности, то ничего страшного». Для меня это такая вот, наверное, гуманная европейская школа.

The School of the Future is the School of Life and an Environment of Opportunities. Interview with Anna Vysotskaya

Natalia Gladkikh, Ivan Smekalin

DOI 10.55140/2782–5817–2022–2-S1–14–21

Every parent wants the best for their child, including a good education. According to a study by Skysmart, an online school for kids and teens, only 55 % of parents surveyed are generally satisfied with their children's schooling. The main reason for dissatisfaction is the lack of a personalized approach to the child. Educational consultants and coaches are there to help parents in choosing the best school. The editors of Positive Changes Journal talked to Anna Vysotskaya, a neuropsychologist and education expert who consults over 1,000 parents a year on choosing a school for their children.

Anna Vysotskaya

Natalia Gladkikh

PhD in Psychology, Leading Expert, Centre for Technological Innovations, а Institute of Social and Economic Design at the Higher School of Economics

Ivan Smekalin

Analyst, Positive Changes Factory

What are the most common requests parents ask you as a consultant?

I can quote the most popular query:"Help me find a school that will help my child get into a prestigious university on his/her own.” Few parents actually come in asking for"a school that will develop a personality."This is mentioned sometimes, but this is not really a popular demand. In short, most parents are just focused on academic knowledge. I think we are observing a substantial shift of our value system towards academic skills. I attribute this primarily to the fact that free education is currently leaving the market. Applicants have to compete hard to get a state-funded place at the university. We are not yet ready to accept this future expense as inevitable and to plan this as part of the process of raising a child. Accordingly, parents have a great deal of anxiety about whether they will be able to provide their children with a decent higher education.

In your opinion, what knowledge, skills, and abilities does a student need to develop now, because they will be needed in the near future?

In my opinion, the School of the Future should take care of the child’s health first and foremost. This is something today’s system misses altogether — a culture of mental and physical health. I’ve only seen one school that at least had an articulated approach to managing the students’ health resources.

Physical health is the place to start, obviously: who you are, what you are, how your body functions, what healthy sleeping, eating and socializing is. In some schools, this comes in the early forms of some emotional intelligence courses or communication workshops. I mean, some schools are doing this, but we cannot talk about widespread implementation. Because it is closely tied to the infrastructure.

What kind of infrastructure should be created for a health school?

The school should have exciting recreational areas, sports halls, 3D physical education equipment, and sensory rooms. Too many children today are susceptible to sensory overload, children with ASD, who need these spaces. It is a story about a child being able to learn whether or not he or she wants to be friends with their body.

I am not just talking about physical culture, I am talking about a culture of health. It is great when kids can learn to cook in school, for example. And not just to cook, but also can learn about the peculiarities of cooking. But then again, I have not seen this as an integral element anywhere. Some schools have workshops, kitchens, children learning to cook, but, for example, they do not understand why they do it, what it is about, they do not learn the chemical composition of food. In general, school should be about life.

What can you say about the teachers of the future and the role of the school in general? The teacher is no longer the sole source of knowledge. A good teacher must constantly change in a positive way. But often teachers do not have the time to do that. That is, they just keep replaying some experience that they have accumulated. So often a child can get knowledge faster and more effectively in extended education. And most importantly, at their own pace.

Then what is the school supposed to do? All it can do is to make sense of things. Because life is full of actions these days. The parents objectively have little time to invest in their children, to pass on their experiences, to nurture and to pass on culture. It is great if the school can share the family values. So the main block is what I call"health school”, i.e. everything that has to do with culture. This includes everything: physical culture, communication culture or emotional intelligence, mental hygiene and mindfulness.

The School of the Future should take care of the child’s health first and foremost. This is something today’s system misses altogether — a culture of mental and physical health.

What else do modern schools lack?

Oddly enough, creativity, which we understand in a broad sense — painting, music, sculpture, architecture. What our compatriots always talk about when they go, for example, to study in a British school:"I couldn’t make my kid draw, and now he is producing masterpieces.” Because first of all, they have the equipment for this and, secondly, they have great teachers who can teach anyone. Also, a good school should be technological, hands-on. The child should be able to translate his ideas into reality. And, of course, we are not talking about aprons and oven mitts. If what you can do is strictly regulated, it gets too far from reality.

It is like IKEA: you can read the instructions first, or you can just start assembling the stool and see what happens. I think that today’s children do not concentrate on the material as well, if they have not done anything with their own hands. Therefore, the school should be more practice-oriented in this regard, in my opinion. In principle, this isn’t something new. Because it is already there in an ordinary Western school, it just takes time to appear in our country.

Today's kids use apps extensively, where you can skip something quickly, move to other levels, go at your own pace. Can the School of the Future work as a learning app?

It seems to me that there should be some kind of variability, so that the child can study at his or her own pace and depth of learning the disciplines. Some schools already have this.

Now because all children have very different preschool experiences, they start school with very different levels of preparation. Some kids are cognitively overwhelmed, their heads already"bursting."Some children have just learned the alphabet. Plus, there are children with dysgraphia, dyslexia. There are a lot of children who have learning difficulties, who have a hard time working with text information. In this regard, the perfect school for me is not one that selects the best kids by giving them a bunch of tests at the entrance, but a school that will tell them:"Okay, come in."Just"come in,"that’s all. And then, after testing the child, after working with him/her, they will build a certain learning path.

What does it look like in practice?

Let’s suppose there is a cohort of students. The children are divided into two subgroups, or even three, if the school can afford maintaining that much staff. That is, instead of three small classes of 12 people, we have one class, but with subgroups of 12. One subgroup consists of children that are ahead of the curriculum, the second group has students of average performance, and the last subgroup has children that have, for example, difficulty mastering spatial concepts and mathematics, in particular. In the last subgroup, we introduce correctional initiatives: we work with didactic material, use game aids, give visual supports.

Or, for example, the Russian language. There are kids who have a knack for the languages, then we just go with them through a good program at a fast pace. There are children with dysgraphia, with dyslexia, these are curated by a speech therapist. Also, a child can be in an advanced math group, but as regards the Russian language, he/she can be in a group of children with dysgraphia and dyslexia. And some kid can be in the top group in all disciplines.

This way, all children learn together. That is, in fact, instead of three classes there are several levels for each core subject. For some lessons, the children get together in one big classroom, do some projects together, communicate together. But I did not see that in elementary school, only in middle school. Yet things are not exactly implemented like that in practice. I believe that education should become fully personalized (and in fact, it already is, if you look at the rise of the tutoring institution). But how do you reconcile the personalized track with the need to socialize and interact with children? Probably, the School of the Future is an attempt to combine collective activity with an individual academic route.

You described three big blocks in the educational program of the school of the future: academics, creativity, and health. And you spoke in sufficient detail about the academic part — the educational process happening at different levels. What would be the characteristics of the other two components, health and creativity?

The perfect school for me is not one that selects the best kids by giving them a bunch of tests at the entrance, but a school that will tell them: “Okay, come in.” And then they will build a certain learning path.

Here, again, variability is the only option. For example, in the Health block, different types of sports are needed, so that children can take two or three lessons of each type during the first trimester, getting to know all the options available. For example, yoga, soccer, gymnastics and acrobatics for both boys and girls. Later on, the children would also divide into subgroups, depending on who wants to do what. In other words, there is variability: try different things, choose something to your liking. Children should be able to ask themselves a question:"What do I want?” Of course, at this stage parents and tutors should help if the child cannot make the choice, or does not want to.

The own resources management block is a kind of story in the form of workshops, internships. A mix of humanities: ethics, practical psychology, mindfulness. In order to be effective, we need to understand our psycho-emotional sphere, to manage it.

Parents come in and say:"How do I tell a child to take it easy?"A few meditation practices for children have long been described and practiced in some Western schools.

Then there is also the topic of creativity. Here I would also give them the opportunity to try different things, then choose what they want to do, what workshop and what project they want to work on.

Anna, why do you think there are no models coming to us from abroad, other than the International Baccalaureate?

It’s all coming, it has just started to appear. But it all boils down to the lack of sufficient sites to implement this. And there probably aren’t any managers who are good at it. We think of it this way: we are going to just find some good experienced teachers, «headhunt» them from public or private schools, borrow a stronger curriculum, and everything will be cool. But any good teachers can only exist along the lines of a concept that has been developing here for some time. For example, there is a concept of developmental learning, which appeared in the Soviet Union in the 1960s. It is now experiencing its second birth.

It seems to me that every parent wants something more, but in fact everyone only cares about passing the USE. The child has to enter a University (especially a boy).

When I talk to school principals, they all say that teachers who know how to deliver this curriculum are nowhere to be found. It turns out that it all comes down to the fact that you can create a school, design an interesting space, but who will come to teach there?

As regards the concept of developmental learning, how do you rate it now, in light of what is happening?

I find it interesting. It must also be developed, reworked. There are many complaints about it. There it all rests on the fact that the concept of developmental learning can only be implemented well by someone who understands what developmental learning actually is. That is, it is not just a technique that you can simply give and a person will start teaching. It turns out that people are few and far between. Because, first of all, initially it was to be subject education, actually, what I was talking about, different teachers for the Russian language and math, each working with their own stream. Where do we get them from?

We have almost no separate philologists and separate mathematicians. It all comes down to the lack of people.

It is clear that if there is no supply, there is no demand, but does it work the other way around? If such a school were is to be opened, based on the Finnish model, for example, how popular will it be if it is implemented in Russia the way it is in Finland?

If it is implemented competently, then it all comes down to price. Most of my clients, perhaps I do not have such a representative sample, but in general people say the cost of education they find comfortable is up to 100,000 rubles. 100,000 is some kind of watershed. This is now, given the current exchange rate. Once upon a time, two or three years ago, people were saying:"50 at best.”

To what extent are parents ready to understand that the Unified State Exam is not the only benchmark for the quality of a child's education at school?

A very small group. This is what needs to be investigated. It seems to me that everyone wants something more, but in fact everyone only cares about passing the USE. The child has to enter a University (especially a boy).

What do parents of preschoolers say most often, what is their request?

More often than not, they say:"We want to make sure that the child’s motivation to study is not destroyed."Or even better: they want the child to be motivated to study, to be eager, ready and excited to learn new things and develop. But at the same time, he or she needs to be able to enter a good, solid school. It is also about the USE, so the child does not lose his or her academic skills. I keep explaining and telling them:"You see, getting into a good school in the form that exists in our reality is just a sports competition. That is why you have to prepare for it."Everything here is like sports competitions. The child may not have outstanding cognitive abilities, and it is hard for parents to accept that. Perhaps the child simply does not need to go to such a school, instead he or she would learn happily at the right level.

We recently spoke with a mother who returned from Ireland, she wanted to find a primary school here for her children, grades 1–2. She said:"Look, when we came to Ireland, we were told to just go to school. They just sign you up and you start going there. It is okay, they will learn the language, they will study."This is it. And the kids are somehow studying. She said:"Here we came to a school with an English focus, an old private school, and they told us: your Russian is not very good, you should work with tutors at home for now, improve your language skills, then come to us in three months for testing."The point here is that our school believes it does not exist for the person, but the person exists for the school. So as soon as a child has some peculiarities, the school gets nervous.

So we can say that the School of the Future is an inclusive school?

In principle, yes, an inclusive school. If the school has its own resource department — that would be great. The resource department is a staff of neuropsychologists and speech therapists. For example, a child with ASD comes to school, he or she can study individually. They make up a schedule for him/her, for example, his/her first two lessons are individual. Then he/she joins the class for more lessons. That is, the resource department is just a kind of team of specialists, several rooms in a separate block where children can work individually or in a mini group of two or three people.

The point here is that our school believes it does not exist for the person, but the person exists for the school. So as soon as a child has some peculiarities, the school gets nervous.

Comparing different educational models, what criteria can you use to judge them? The content of education, that is, the blocks from which it is built. Knowledge, abilities, skills, subject content. Probably a description of the staff, that is, who works at the school, how they get there. What kind of corporate culture it has? Democratic, or authoritarian? Are the communication styles between students and teachers more of a coaching position or a talking head? The coaching position, of course, is preferable here, when all the teachers somehow still support the children, motivate them.

Probably styles of interaction with parents, feedback, communication. There are schools where none of this is practiced at all.

The grading system — what kind of grading is there? Variability is also one of the aspects. That is, how flexible the school can be, how much it can adapt to the child.

What educational model is the School of the Future closer to — Finnish, Asian, International Baccalaureate?

I think it is closer to some Scandinavian model, particularly Finnish one. That is solely based on what I know about it from down here; I have not been inside a school like that. That is, it is the model of the European school that says:"Here is an environment full of opportunities, but there are multiple ways to grab these opportunities within the same school. If you are gifted, okay, we will build you a track. If you have any difficulties, that’s all right.” To me, this is probably such a humane European school.

Школы в России и за рубежом: чему и зачем в них учиться?

Юлия Вяткина

DOI 10.55140/2782–5817–2022–2-S1–22–29

В чем отличие подходов к обучению в российских и зарубежных школах? Почему, например, выпускники частных британских школ часто добиваются жизненного успеха, становятся политиками, обладателями Нобелевской премии и «Оскаров»? Редакция журнала «Позитивные изменения» попробовала разобраться в причинах популярности среднего зарубежного образования у наших соотечественников и выяснить, чего не хватает российским школам и есть ли сильные стороны у отечественного образования.

Юлия Вяткина

Редактор журнала «Позитивные изменения»

ПОЧЕМУ МНОГИЕ ХОТЯТ УЧИТЬСЯ ЗА РУБЕЖОМ

Школы Великобритании, США и Канады вызывают интерес у родителей во всем мире. Успешность учеников этих школ можно оценить по тому, сколько из них поступили в зарубежные университеты, такие как Оксфорд, Кембридж, Гарвард, Стэнфорд, Массачусетский технологический университет и другие известные высшие учебные заведения Великобритании и Северной Америки. Еще один способ оценить уровень подготовки учащихся зарубежных школ — посмотреть, какие в будущем они занимают посты.

Основатель и директор Chelsea Education Карина Шарин в своей книге «Как дать ребенку британское образование, при этом не разориться и сохранить себе нервы» пишет о том, что «настоящее английское образование — это лучшее, что вы можете дать своему ребенку, за исключением любви». По ее словам, ребенок вырастет уверенным в себе, со своим собственным мнением, которое он научится выражать и отстаивать. У него появятся друзья во всем мире, а говорить он будет на чистом английском, который уже никогда не забудет. Обладая «мягкими навыками», он будет легко строить карьеру.

В чем же причина? Как говорят эксперты в сфере международного образования, учебные программы российских и зарубежных школ имеют ряд отличий в подходе к обучению, к самим детям, организации школьного пространства.

Например, если в России школьники изучают большое количество предметов без возможности их выбирать (альтернатива появляется только в старших профильных классах), то в Великобритании предметная специализация у учеников начинается раньше. Чем старше становится ребенок, тем более узконаправленной будет его программа обучения. По факту, британские школьники к нашему 9 классу уже заканчивают общеобразовательный стандарт и в старшей школе получают образование, которое дает им преимущество при поступлении в университет, т. к. необходимую базу для поступления дает профильное образование в старших классах.

Образовательные программы США и Канады во многом похожи на российскую систему образования. В американских школах есть собственные выпускные экзамены — тесты SAT и ACT, а в России — ЕГЭ. Кроме того, как и у нас, там есть большой пул обязательных дисциплин, которые ученик должен освоить в течение всех школьных лет. Некоторые предметы изучаются вплоть до окончания школы. Однако, чем старше становится ребенок, тем больше у него возможностей выбирать те предметы, которые ему нравятся или нужны для дальнейшего обучения.

В России школа — это, в первую очередь, база знаний, которая важна для поступления в вуз. В зарубежных школах, наряду с академическими знаниями, очень много внимания уделяется развитию soft skills. Прежде всего, навыкам лидерства, причем необязательно как у предпринимателя, скорее, речь идет об организации командной работы.

В последние пару лет, по словам экспертов в сфере международного образования, американские школы ставят себе более амбициозные задачи: они хотят растить проактивных лидеров, которые будут делать свой вклад в лучшее будущее, приносить пользу всему миру.

Из других навыков soft skills, которым обучают школьников за рубежом, — эмоциональный интеллект и тайм-менеджмент. Расписание в зарубежных школах довольно жесткое, необходимо самостоятельно все планировать и нести ответственность за результат. В дальнейшем это помогает при поступлении в университет и, естественно, в профессиональной деятельности.

Зарубежное образование — практико-ориентированное. Там часто используется наглядный метод изучения каких-то явлений, например, электромагнитных волн в физике. Это позволяет учащимся, во-первых, лучше запомнить материал, во-вторых, получить практическое представление о том, что это такое, зачем и как может понадобиться в жизни.

В России школа — это база знаний, которая важна для поступления в вуз. В зарубежных школах, наряду с академическими знаниями, очень много внимания уделяется развитию soft skills.

«Я была на многих занятиях такого рода, и, действительно, все учащиеся, как один, сравнивают обучение за рубежом с обучением в своих родных школах. Это не только школьники из России, но и из Китая, Аргентины. Они все говорят, что такое обучение им нравится больше и вызывает большую мотивацию. Естественно, детям, которые хотят получить новые знания, преподавать легче. И, конечно, зарубежные школы стараются всегда найти какие-то точки соприкосновения, которые помогут учащимся лучше понять материал и усвоить программу», — говорит Наталья Кравец, руководитель направления «Среднее образование за рубежом» компании ITEC.

Таким образом, программы обучения за рубежом построены так, что вызывают желание учиться. В центре обучения стоит ребенок, его желания, интересы, мотивация. Никто никого не заставляет учиться и ходить на дополнительные уроки, зубрить. Преподаватели и тьюторы помогают ученикам, поддерживают их и мотивируют, к ним всегда можно прийти за советом и рекомендациями.

«Иногда даже просто пообщавшись с преподавателем, ребенок услышит от него, что все нормально и хорошо, нужно просто учиться дальше. Ребенок успокаивается, перестает нервничать, и через какое-то время у него все начинает получаться», — говорит Наталья Кравец.

КАК МЕНЯЛАСЬ ШКОЛА ЗА РУБЕЖОМ

Если брать отрезок последние 5–10 лет, то для сферы образования это достаточно маленький период, однако, показательный. Пандемия, цифровизация, появление новых предметов, развитие инклюзии, глобализация — все это не могло не отразиться на работе школ.

Из значимых изменений — это образовательная модель STEM (Science, Technology, Engineering, Mathematics). Это специализированная междисциплинарная подготовка по биологии, физике, химии, инженерии и математике в контексте решения реальных технологических задач. Например, на основе STEM работает робототехника и ракетостроение. Таким образом, чтобы построить ракету-носитель Starship, как Илон Маск, необязательно одному человеку обладать большим набором знаний. Работу можно вести в команде.

Обучение по программам STEM в американских школах началось около 10 лет назад. В России о STEM-образовании заговорили в последние три года, когда стали появляться статьи на эту тему в деловых изданиях. А в это же время за рубежом пошла новая волна развития этого направления: в аббревиатуру STEM добавилась буква А, обозначающая Arts (искусство). Получилась новая концепция — STEAM.

«Мне кажется, это очень важное добавление, потому что Arts подразумевает креативность и какие-то новые идеи, все, что пока не может заменить машина и искусственный интеллект. Это направление еще в начале своего пути, но оно становится все популярнее. Я думаю, у него большое будущее. Возможно, скоро мы будем оценивать технологичные продукты с точки зрения того, какое творческое начало в них заложено. Креативные технологии, например, используются, в т. ч. в производстве смартфонов», — говорит Наталья Кравец.

В Москве и Санкт-Петербурге появились школы, работающие по принципу английского пансиона, а значит, у родителей появился выбор: отправлять ребенка за рубеж или обучать его в России по британской системе в частных школах.

«Конечно, когда мы общаемся с родителями, мы всегда проговариваем этот момент, что британская школа в любой другой стране, кроме Великобритании, — это все-таки школа с учетом менталитета и языка страны, где она находится», — говорит Татьяна Глицан, ведущий специалист по британским пансионам компании IQ Consultancy.

КАК ВЫБИРАЮТ ЗАРУБЕЖНУЮ ШКОЛУ

Стоимость обучения едва ли не самый последний критерий, который рассматривают родители, выбирая, куда поедет учиться их ребенок. В первую очередь российские семьи ориентируются на будущие результаты, которые может дать школа. Как уже упоминалось выше, это возможность поступить в топовый университет.

Второй аспект — это содержание того, чем будет заниматься в школе ребенок. Например, кому-то важна сильная академическая составляющая, чтобы поступить на конкретную специальность.

Следующий аспект — это атмосфера в школе, насколько она доброжелательная, приятная. Важны и локация, и преподаватели, и даже комфортность проживания.

Некоторые компании-консультанты по международному образованию предлагают пройти специальную диагностику, которая покажет способности и таланты ребенка и поможет облегчить дальнейшее профессиональное самоопределение. Так, компания IQ Consultancy делает это совместно с Американской ассоциацией по трудоустройству.

«Ассоциация анализирует рынок труда всего мира и делает прогнозы на шесть-десять лет, какие профессии будут востребованы, какие качества, навыки необходимо развивать. Эта ассоциация работает совместно с Лигой плюща и с топовыми университетами, поэтому их тесты, как правило, очень помогают ребенку обрести почву под ногами (если предметы выбраны правильно) или увидеть, почему он плохо учится. Возможно потому, что он вообще не тем занимается, либо есть какие-то особенности в его обучении», — говорит Татьяна Глицан.

ШКОЛА КАК ЦЕНТР РАЗВИТИЯ СООБЩЕСТВА

Карина Шарин в своей книге «Как дать ребенку британское образование, при этом не разориться и сохранить себе нервы» приводит слова Майка Бьюкенена, исполнительного директора HMC (the Headmasters' and Headmistresses' Conference) — организации, которая объединяет около 350 лучших частных школ Великобритании и полсотни международных, о том, на что важно обращать внимание при выборе школы. Это отношения между преподавателями и учениками, эффективность руководства школы и связь школы с местной общественностью, в т. ч. с жителями и другими школами.

В школах происходит столько событий, что родители получают календарь мероприятий на семестр вперед, а на территории пансионов находится так много спортивных секций, залов, клубов и кружков, что не нужно никуда дополнительно возить ребенка.

Конец ознакомительного фрагмента.

Оглавление

* * *

Приведённый ознакомительный фрагмент книги Позитивные изменения. Образование. Школа будущего. Тематический выпуск, 2022 / Positive changes. Education. The school of the future. Special issue, 2022 предоставлен нашим книжным партнёром — компанией ЛитРес.

Купить и скачать полную версию книги в форматах FB2, ePub, MOBI, TXT, HTML, RTF и других

Смотрите также

а б в г д е ё ж з и й к л м н о п р с т у ф х ц ч ш щ э ю я