– Охапок-два возьми. Дал бы больше, ды бачишь – пусто, весна.
Яно, калі і не заб’юць, то не надта хутка будзе, а калі хто не разлічыць ды заб’е…
– Во…ды! – Хриплый сорванный голос не слушался, но спаситель понял и ткнул мне в руки фляжку. – Це…ла.