КУТИЈА ЗА НАКИТ
Мајсторове руке су наставиле саме свој посао. Није му било потребно да гледа у руке, оне су саме полирале кутију за цигарете. А његове мисли су биле далеко. Тако је увек бивало када би завршавао неки посао. «Какава судбина ће задесити ову малу стварчицу? У какве руке ће да западне? Можда јој је суђено да оде у музеј, или да изгори у некој ватри. А можда да прелази из генерације у генерацију и да проживи дуг и срећан живот!»
Конец ознакомительного фрагмента.
